Brukdjin:Mynillћin
Bratula Brukћinlehti f'un made! Namaj f'un je Mynill os Mynillћin. Un hanu afto lik /ˈmaɪ.nɪl/[1] os /ˈmaɪ.nɪl.c͡ɕin/
Hanutropos
Un har 21 mićamara ine kakutropos, men mange mićzamara har naj kakutropos, lik /ɲ/, /ŋ/ os /ɣ/. Un har mange zamkiʋari
Un hanu "nћ" lik /ɲc͡ɕ/, au "nj" lik /ɲj/. Un hanu /n/ + alvioli krüša zam lik /ɲ/
Un hanu "ng" lik /ŋg/, au "nk" lik /ŋk/. Un hanu /n/ + ngani zam lik /ŋ/
Un hanu /ʃ/ + mitkoj zam lik /ʒ/, au /h/ + mitkoj zam lik /ɦ/
Un deki hanu /k/ os /x/ per "k", au /g/ os /ɣ/ os /ɦ/ per "g", au /r/ os /ʀ/ per "r"
| Lepa | Alviol | Alviolhina | Alviol Krüša | Ngani | Glossanen | Unnagorla | ||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Bamba | Jukenkoj | p | t | k | ||||
| Mitkoj | b | d | g | |||||
| Fendo | Jukenkoj | f | s | š /ʃ/ | (x) | h | ||
| Mitkoj | v | z | (ʒ) | (ɣ) | (ɦ) | |||
| Bamfendo | ć /t͡s/ | č /t̠͡ʃ/ | ћ /c͡ɕ/ | |||||
| Flanka Sianen | l | |||||||
| Hana | m | n | (ɲ) | (ŋ) | ||||
| Razkiva | r | (ʀ) | ||||||
| Sianen | ʋ | j | ||||||
Un har 9 Seʋiazamara ine kakutropos, men un har mange zamkiʋari
| Ine kakutropos | Ka un hanu | Tato |
|---|---|---|
| a | /a~ä~ɐ/ | mange os ʋiossa |
| e | /ɛ~e/ | mjetta os fugel |
| i | /i~ɪ/ | ringo os vil |
| o | /o~ɔ/ | kot os fšto |
| u | /ʊ~u/ | un os hanu |
| y | /ə/ | Mynill[1] |
| ö | /ø/ | spör os höbit |
| ü | /y/ | širü os sürü |
| ÿ | /ɘ/ | rÿÿ |
Kakutropos
Un har 25 kirajnara ine abeće f'un
| Kirajn | Namaj fu kirajn | Zam | Tato |
|---|---|---|---|
| a | a /ä/ | /a~ä~ɐ/ | mange |
| b | be /bɛ/ | /b/ | bra |
| ć | će /t͡sɛ/ | /t͡s/ | mićam |
| d | de /dɛ/ | /d/ | danki |
| e | e /ɛ/ | /ɛ~e/ | fugel |
| f | ef /ɛf/ | /f/ | frutta |
| g | ge /gɛ/ | /g/ | gomen |
| h | ha /hä/ | /h~x/ | lehti |
| i | i /i/ | /i~ɪ/ | ringo |
| j | jy /jə/ | /j~ɥ/ | jalaka |
| k | ka /kä/ | /k/ | kotoba |
| l | el /ɛl/ | /l~ɫ/ | lera |
| m | em /ɛm/ | /m/ | mjetta |
| n | en /ɛn/ | /n/ | nill |
| o | o /ɔ/ | /o~ɔ/ | kot |
| p | pe /pɛ/ | /p/ | peršun |
| r | ry /rə/ | /r~ɾ~ʀ/ | har |
| s | sy /sə/ | /s/ | sama |
| t | ty /tə/ | /t/ | opeta |
| u | u /u/ | /ʊ~u/ | hanu |
| v | ve /vɛ/ | /v/ | vil |
| y | y /ə/ | /ə/ | Mynill[1] |
| ʋ | ʋa /ʋä/ | /ʋ/ | kiʋari |
| ћ | ћi /c͡ɕi/ | /c͡ɕ/ | ʋiossaћin |
| z | ze /zɛ/ | /z/ | širüzma |
Kirajn-Kiʋari
5 kirajnara naj ine abeće, men un bruk afto kirajnara per kaku. Afto je kirajnara mit 2 kiʋari: ◌̈ (seʋiazam-kiʋari) os ◌̌ (karon).
| Kirajn | Namaj fu kirajn | Zam | Kiʋari | Neo kirajn | Namaj fu neo kirajn | Zam fu neo kirajn |
|---|---|---|---|---|---|---|
| o | o /ɔ/ | /o~ɔ/ | ◌̈ | ö | o-kiʋari /ɔ kɪ.'ʋa.rɪ/ | /ø/ |
| u | u /u/ | /ʊ~u/ | ◌̈ | ü | u-kiʋari /u kɪ.'ʋa.rɪ/ | /y/ |
| y | y /ə/ | /ə/ | ◌̈ | ÿ | y-kiʋari /ə kɪ.'ʋa.rɪ/ | /ɘ/ |
| s | sy /sə/ | /s/ | ◌̌ | š | šy /ʃə/ | /ʃ/ |
| ć | će /t͡sɛ/ | /t͡s/ | ◌̌ | č | če /t̠͡ʃɛ/ | /t̠͡ʃ/ |
