yaa aljin! un jiyo / kiki / geo(metric) / 葉, ein lerajin, leradanun viossa per akote 4 muai ima. enden apar nyojin, mena un imawen leradan mangemange ting tsui viossa.
vintuadag (sintudag men f viossa) f un 27d vapamuai 2022t (zamisalijin). hanukin anglossa, jongossa, au apar melayossa.
gustun mah mahossa, spil hammasbasu, kaku kompyudwaibma auau.
zantumam
yamm unna zantumam f un.
midzan tumam
| tropos↓ |
plas→ |
lepa
|
alviol |
alviolkrüxa
|
hinakrüxa
|
gorla
|
| fal→
|
utenkoi
|
mitkoi
|
utenkoi
|
mitkoi
|
utenkoi
|
mitkoi
|
utenkoi
|
mitkoi
|
utenkoi
|
| hana
|
|
m |
|
n
|
|
ɲ
|
|
ŋ
|
|
| bamba
|
p |
b |
t |
d
|
|
|
k |
ɡ
|
(ʔ)
|
| bambadefendo
|
|
|
t͡s |
d͡z
|
t͡ɕ
|
d͡ʑ
|
|
|
|
| r-lik zan
|
|
|
|
ɾ
|
|
|
|
|
|
| fendo
|
f
|
v |
s
|
z
|
ɕ
|
ʑ
|
(x)
|
|
h
|
| sebiazannen
|
|
w
|
|
l
|
|
j
|
|
|
|
sebiazan tumam
| katai↓
|
plas→ |
fura |
mellan
|
hina
|
| fal→ |
naikrais |
kraislepa |
naikrais |
kraislepa
|
| oba
|
i
|
y |
ɨ~ʉ~ɯ~u[1]
|
| mellan
|
ɛ(ː) |
ø |
(ə)[2] |
ɔ(ː)~o(ː)
|
| unna
|
a(ː)~ɑ(ː)
|
zanruul
- yamki [ʔ] na mellan ni sebiazan inye qigau silba. (ttb: fu un [fɨʔun])
- /p/, /t/, /k/ kibli [p̚], [t̚], [k̚]; /b/, /d/, /g/ kibli [p], [t], [k] na owari silba os inye 2razmidzan. (ttb: likko [li̠ʔko])
- /n/, /t/, /d/ kibli hammaslik ([n̪], [t̪], [d̪]) de au za /ɾ/.
- /h/ kibli [x~χ] za unnalik sebiazan os inye mangefestamidzan, [ç] za obalik sebiazan.
- /ɾ/ kibli [r] za midzan.
- /j/ kibli [ʝ] de /i/ os /y/.
kakutro
unna yamm kakutro f un. yamm mange tro f kaku sama zan.
alfakrun
| a
|
b
|
d
|
dz
|
e
|
f
|
g
|
h
|
| a~ɑ
|
b
|
d
|
d͡z
|
ɛ~e~ə
|
f~ɸ
|
g
|
h~x
|
| i
|
j
|
k
|
l
|
m
|
n
|
ng
|
ny
|
| i~j
|
d͡ʑ~d͡ʒ
|
k
|
l
|
m
|
n
|
ŋ
|
ɲ
|
| o
|
ø
|
p
|
q
|
r
|
s
|
sz / x
|
t
|
| ɔ~o
|
œ~ø
|
p
|
t͡ɕ~t͡ʃ
|
ɾ~r
|
s
|
ɕ~ʃ
|
t
|
| ts
|
u
|
ü
|
v
|
w
|
y
|
z
|
zs
|
| t͡s
|
ɯ~u~w
|
y
|
v
|
w
|
ʝ~j / y
|
z
|
ʑ~ʒ
|
anderruul
- bruk mit akyut kirain f kataisebiazan.
- yokutid awen yamm mit grav kirain (à, è, ì, ò, ù) f jongsilba (ttb: ohàre), mena afto mangetid mono koske opeta.
- bruk i au u per /j/ au /w/ inye 2sebiazankláni, os za midzan. (ttb: namai, mietta)
- al 2razkirain hanuyena lik zan f hei inye alplas. (ttb: mange, nguong ende hanuyena /ma.ŋe/, /ŋwoŋ/) li zol, bruk ' os - per mahklár li hei hanuyena na sebia kirain.
кирилкаку
аўен йамм кирилкаку. (тўо най брукена, грун харнай таста ф афто.)
алфакрұн
| а
|
б
|
в
|
г
|
д
|
ѕ
|
е
|
з
|
| a~ɑ
|
b
|
v
|
g
|
d
|
d͡z
|
ɛ~e~ə
|
z
|
| и
|
ј / й
|
к
|
л
|
м
|
н
|
њ
|
ҥ
|
| i~j
|
j
|
k
|
l
|
m
|
n
|
ɲ
|
ŋ
|
| o
|
ө
|
п
|
р
|
с
|
т
|
у / ұ
|
ԝ / ў
|
| ɔ~o
|
œ~ø
|
p
|
ɾ~r
|
s
|
t
|
ɯ~u~w
|
w
|
| ү
|
ф
|
х
|
ц
|
ч
|
џ / ђ
|
ш
|
ж
|
| y
|
f~ɸ
|
h~x
|
t͡s
|
t͡ɕ~t͡ʃ
|
d͡ʑ~d͡ʒ
|
ɕ~ʃ
|
ʑ~ʒ
|
hanutro
mangetid (nai altid) brukun festako os tsunagako, danki na glossaruul f lunamik. f suruko harun afto.
f suruko
| da
|
suruko
|
yena
|
vil/treng[3]
|
tid
|
deki
|
ak/nai
|
spür
|
surujin
|
mono/awen
|
| da-
|
(ko)
|
-(y)ena-
|
-vil-
|
-dan-, -ha(ji)-
|
-ki-
|
-nai-
|
-we-
|
-(u)n-, -v(i)-
|
-mon(o)-, -(a)wen-
|
| -bli-
|
-ima-, -imau(en)-, -en(d)e-
|
-tsa-
|
-d(u)-, -(do)k-
|
| -treng-
|
-mir-, -(owa)ri-
|
-ti-
|
-s(or)-, -h(e)i-
|
ttb:
- un nai xiru dan. = xirudannain.
- dok vil mir nam we? = vilk nammirwe?
- un nai deki hanu dan afto. = hanudankinain afto.
- deki nai we vi spil? = spilkinaiwev?
- ↑ /u/ her aparlik /u/ inye nihonossa, yokutid deki mellanlik, os naikraislik, os ryoho.
- ↑ mono yamm iñe naijongsilba, doko /e/ na haji.
- ↑ li "vil", "bli", "treng" iñe fras sebia suruko, afto ruul duaibmatrengnai.